Sećanje na Novicu Negovanovića

Poštovani članovi, prijatelji i poštovaoci Zavičajnog društva “Kraljevo” u Beogradu
i Udruženja Čačana i Beogradu,

Na današnji dan pre 77 godina, 30. novembra 1945. godine, u selu Adrani kod Kraljeva rođen je Novica Negovanović poznati pevač, harmonikaš i kompozitor koji je nažalost prošle godine preminuo. Potiče iz muzički nadarene porodice, tako da su mu su mu otac i stric svirali harmoniku. Njegov muzički talenat primećen je još u petoj godini života. Rano je počeo da svira harmoniku i već kao dečak nastupao je sa ocem i stricem. Uz svirku počeo je i da peva što je takođe naišlo na odobravanje publike i žirija na takmičenjima na kojima je kasnije nastupao. 

Prekretnica u njegovom životu je 1966. godine kada je na takmičenju harmonikaša u Soko Banji postao “Prva harmonika Jugoslavije”, kao solista i u duetu sa Draganom Matićem Žilićem. Sedamdestih i osamdesetih godina prošlog veka bio je među najpopularnijim jugoslovenskim harmonikašima svirajući sa svojim bratom Predragom Negovanovićem sa kojim je imao orkestar. Potom težište svoje karijere prebacuje sa harmonike na pevanje i komponovanje novih pesama.

Deset godina Novica Negovanović radio je kao glavni muzički urednik u PGP “Jugodisk” u Beogradu, a potom je od 1989. do 2003. godine živeo i radio u Americi. U svojoj dugogodišnjoj karijeri učestvovao je i pobeđivao na mnogim festivalima, turnejama, koncertima i humanitarnim koncertima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. U poslednjim godinama života vratio se u svoje rodne Adrane kod Kraljeva gde je živeo do smrti.

Za Novicu Neogvanovića može se reći da je bio nenametljiv što se tiče medijskog eksponiranja. Nije želeo da pravi kompromise ili skandale kako bi sebi omogućio medijsku promociju. Za zvezdano zlatno okivanje njegovog imena u istoriji naše novokomponovovane narodne muzike potrudili su se njegovi vanvremenski hitovi koji će živetu još dugo posle njega.

Među njima ističu se: “Prođe leto trideseto”, “Jedna reka u mom kraju”, “Kad umoran budem pao”, “Vodeničar na Moravi”, “Selo moje kraj Morave”, “Imam oči neposlušne”, “Teče reka, teče Gruža”, “Ne vraćam se više u tuđinu kletu”, “Kad kroz selo prođem”, “Momačka Pesma”, “Ko godine broji starosti se boji” i mnoge druge. Snimio je i dosta kola od kojih je najpoznatije “Pericino kolo”.

Novica Negovanović uspešno je komponovao i veliki broj pesama za mnoge svoje kolege. Ovde ćemo izdvojiti dve atologijske, pesmu “Janičar” koju je maestralno izvodio Predrag Cune Gojković i pesmu “Ko se jednom napije vode sa Baš čaršije” kralja meraka, čuvenog Safeta Isovića. Svoju ljubav prema muzici i umeće na harmonici Novica je prenosio na mlade talente boreći se za očuvanje naše narodne muzike. Muzika je deo tradicije porodice Negovanović koju harmonikom nastavljaju Novičin sin Dragan i najmlađi sin koji je po ocu dobio ime Novica.

Novica Negovanović preminuo je nedavno 9. avgusta 2021. godine. Smrt ga je zatekla kao predsednika Zavičajnog društva”Kraljevo”za velikim zavičajnim planovima i ambicijama. Njegov duh, talenat, prefinjeni osećaj za harmoniju, ritam i emociju živeće još dugo među nama kroz njegova rado slušana remek dela. Nadamo se da nas i sada odozgo gleda, ponovo mlad, dečački nasmejan, očiju neposlušnih, bosonog šetajući pored Morave, jedne i jedinstvene reke svoga kraja, prateći kako se sunce polako u nju utapa, dok se u sutonu nadvikuju vodeničari i vodenička vitla. U refrenu, negde između prve i druge strofe dok ponosno momački kroz selo prolazi sjedinjuju se u stihu Morava, Ibar i Gruža, i sva naša zavičajna ljubav i čežnja. U našim srcima ostaće zauvek mlad, svirajići, pevajući i čekajući svoje leto trideseto, bez želje da posustane, a kamo li umoran padne.

Novica Negovanović – “Prođe leto trideseto”
Novica Negovanović – “Jedna reka u mom kraju”
Novica Negovanović – “Kad umoran budem pao”
Novica Negovanović – “Vodeničar na Moravi”
Novica Negovanović – “Selo moje kraj Morave”
Novica Negovanović – “Imam oči neposlušne”
Novica Negovanović – “Teče reka, teče Gruža”
Novica Negovanović – “Ne vraćam se više u tuđinu kletu”
Novica Negovanović – “Kad kroz selo prođem”
Novica Negovanović – “Momačka pesma”
Novica Negovanović – “Ko godine broji starosti se boji”
Novica Negovanović – “Pericino kolo”
Predrag Cune Gojković – “Janičar”
Safet Isović – “Ko se jednom napije vode sa Baš čaršije”

S poštovanjem,

ZAVIČAJNO DRUŠTVO “KRALjEVO” U BEOGRADU
i
UDRUŽENjE ČAČANA U BEOGRADU